Приватност је основно људско право која подразумева трајно власништво појединца, што означава личне податке у духовном, материјалном, интелектуалном и културном смислу. Ово трајно власништво или право је у суштини познато као „људско достојанство“ и ако се прекрши онда се сматра као кршење части или понижење.

Приватност подразумева право препуштено самој себи или слободу да не би били узнемирени од других. Међутим, многи људи када чују реч приватност одмах мисле о другим стварима, као што су лозинке на Интернету, хакери, друштвене мреже, итд.

Приватност у свакодневници у поређењу са дигиталном приватности

Пре развоја технологије на нивоу где је данас, када готово свака особа има „паметни телефон“, било је лакше одржавати приватност јер је углавном била физичка. Данас, приватност има друго, шире значење, и теже ју је одбранити. Окружени дигитализацијом многих ствари (писма која су сада е-маил, фотографије се сада складиште на мрежи или на флеш диску, итд), постало све теже да се одбранимо од дигиталног напретка.

Сходно томе, људи, свесно или несвесно, због кршења приватности, деле своје личне податке, емоције, бриге, проблеме, славља и њихова очекивања путем друштвених мрежа. Ове информације се лако могу користити од других као средство манипулације, прилика за оговарање, или можда чак да оду толико далеко да створе другима погрешан утисак личности и карактера особе, у зависности постова који су објављени у дигиталном свету.

Следећи пут, размислите пре него што поделите информације с другима.

Приватност или тајност?

Често, људи поистовећују приватност и поверљивост.

Приватно је све оно што појединац добровољно жели да задржи за себе, а тајна је нешто што је појединац приморан да задржи у тајности од других, нешто што ће сигурно да задржи у тајности.

На пример, ако особа говори са лекаром, оно што се говори имеђу њих, треба остати поверљиво – овај разговор није тајна, али је приватан. Ако особа изађе на ручак са неком другом особом а не жели рећи колегама, када су питали с ким си био, то није тајни ручак него приватан. Ако особа не жели рећи своје месечно лично примање – то није питање тајности него приватна ствар.

С друге стране, тајна је када особа показује срам, или страхује од последица. То не треба бити обавезно незаконито.

Приватност је у исто време и већа и мања тема од безбедности. У првом случају, приватност је већа тема када се размишља о томе шта и у које сврхе се наши подаци о личности, наше фотографије, наше шопинг листе могу употребити од стране компанија или органа власти.

Иако је ова прва наведена употреба јако важна не само за нас лично већ и за друштво у целини, ми ћемо се на овом сајту углавном бавити темом приватности као делом личне онлајн безбедности свакога од нас, а посебно када се она тиче малолетних корисника.

Зашто је приватност важна?

Приватност постаје важна оног тренутка када било која информација о Вашој личности за Вас има вредност. Овај однос се мора изградити. Ако одређена информација има вредност за Вас, сигурно је вредна и некоме другоме. И обрнуто мора бити тачно: ако је некоме другом информација вредна, онда би требало да је вредна и Вама, и морали бисте да се понашате тако да ту информацију заштитите и не дозволите да се њоме користи неко ко не желите.

На пример: информација о Вашој кућној адреси. Вама је важна зато што је Ваш дом место најважније интиме, приватности и личне слободе. Некоме другоме може бити важна да би украо нешто из вашег поштанског сандучета или из самог дома. У горим случајевима, Ваша адреса некоме може бити важна управо зато што је дом место интиме, на пример сексуалним предаторима или другим врстама криминалаца.

Питање приватности већ јесте једно од најважнијих питања 21. века: како је дефинишемо, како је штитимо, како је злоупотребљавамо, како се мењају закони који у нашим друштву регулишу сва претходна питања.

Без обзира не неизвесност одговора на ова велика питања, приватност појединца је, пре свега, установљена на односу сваког од нас појединачно. На нама је одговорност да се старамо о својој приватности.